O BANAĆANIMA KAO LALAMA I O NJIHOVOM HUMORU
¨U slavu smeha Banaćana koji je lagan kao i kolo njino ali oštriji od jatagana."
Miloš Crnjanski: Apoteoza
Banaćani su poznati po nadimku - Lale. Često, pogrešno, sve Vojvođane smatraju Lalama. A kao što svi Vojvođani nisu Lale, nego samo Banaćani, tako ni svi stanovnici mnogonacionalnog Banata nisu Lale, već samo Srbi - starosedeoci. Poznate su, i rado slušane, šale o junacima banatskog humora - Lali i Sosi. A zašto uz banatske Srbe ide nadimak Lala, manje je poznato. Da li po cvetu istog imena? Nekoliko starih legendi, teorija i tumačenja nude odgovore na postavljeno pitanje.
===============================
Pomirio se sa svojim neprijateljem
Tokom žestokih borbi za Vukovar u jesen 1991. objašnjava Lali poručnik Milojica Čačanin:
– Eto, tamo, preko ulice, iza onoga drveta je tvoj neprijatelj. Osmatraj i u pogodnom trenutku likvidiraj.
– Izvin’te, mol’ću fino, je l’ to onaj u zelenoj rekli? – hoće Lala da bude siguran ko mu je “lični” neprijatelj:
– Jeste, to je ustaša!
Nije čuo Lala poslednje komandirove reči, jer je već odložio pušku i pretrčao preko šora do pokazanog mu duda. Nešto je dugo divanio s “neprijateljem”, čak su i po cigaru popušili, na kraju se rukovaše, pa se vrati do zapanjenih saboraca.
– Druže poručniče, ja mogu da se pakujem i idem kući. Ja sam se s mojim neprijateljem izmirio, a vi vid’te šta ćete s vašima.
¨U slavu smeha Banaćana koji je lagan kao i kolo njino ali oštriji od jatagana."
Miloš Crnjanski: Apoteoza
Banaćani su poznati po nadimku - Lale. Često, pogrešno, sve Vojvođane smatraju Lalama. A kao što svi Vojvođani nisu Lale, nego samo Banaćani, tako ni svi stanovnici mnogonacionalnog Banata nisu Lale, već samo Srbi - starosedeoci. Poznate su, i rado slušane, šale o junacima banatskog humora - Lali i Sosi. A zašto uz banatske Srbe ide nadimak Lala, manje je poznato. Da li po cvetu istog imena? Nekoliko starih legendi, teorija i tumačenja nude odgovore na postavljeno pitanje.
===============================
Pomirio se sa svojim neprijateljem
Tokom žestokih borbi za Vukovar u jesen 1991. objašnjava Lali poručnik Milojica Čačanin:
– Eto, tamo, preko ulice, iza onoga drveta je tvoj neprijatelj. Osmatraj i u pogodnom trenutku likvidiraj.
– Izvin’te, mol’ću fino, je l’ to onaj u zelenoj rekli? – hoće Lala da bude siguran ko mu je “lični” neprijatelj:
– Jeste, to je ustaša!
Nije čuo Lala poslednje komandirove reči, jer je već odložio pušku i pretrčao preko šora do pokazanog mu duda. Nešto je dugo divanio s “neprijateljem”, čak su i po cigaru popušili, na kraju se rukovaše, pa se vrati do zapanjenih saboraca.
– Druže poručniče, ja mogu da se pakujem i idem kući. Ja sam se s mojim neprijateljem izmirio, a vi vid’te šta ćete s vašima.