Izvor:
Novinar: S. Stojanović
Nebojša Jekić iz Rumenke ima 38 godina, a prokockao se sa 15. Kako priča za naš list, izlečen je zahvaljujući Dejanu Stanković, takođe bivšem kockaru, koji je osnovao Fond za prevenciju patološkog kockanja "Herc" i otvorio kancelariju prvo u Sremskim Karlovcima, a pre nekoliko meseci i u Beogradu. Veliku podršku pružila mu je supruga.
Podrška porodice
– Počeo sam rano. Nisam bio od onih koji za noć potroše ne znam koliko novca, nego sam trošio koliko sam imao. E, onda sam počeo da se zadužujem, pa sve više i više, i pod kamatu, dok sve nije izmaklo kontroli. Govorio sam milion puta sebi – "e, sad više neću". Izdržim dok nemam para. Čim dođem do para, nastavljam. Čuo sam za kancelariju Dejana Stankovića, krenuo u program i sada sa sigurnošću mogu reći da sam završio s kockanjem. Imam suprugu, s kojom živim 12 godina, i ćerkicu od 11 godina. Jako sam zahvalan ženi, koja je svih tih godina imala razumevanja za mene i trpela sve to. I dok sam se odvikavao, non-stop je bila uz mene i mnogo mi pomogla – otkriva nam Jekić.
Miljan Kovačević ima 21 godinu i već je lečeni kockar. Izlečio se, takođe, zahvaljujući "Hercu". Kada su ga pritisli dugovi, otac je mislio da je u pitanju pubertet. Drugi put ga je zaposlio u porodičnoj pekari da radi, da se opameti. Na kraju ga je odveo na lečenje. Prvih mesec dana imao je krizu. Posle dva meseca bio je drugi čovek.
– Otac mi je vraćao dugove, koji su išli i do 100.000 evra. Prvo je bilo "ajmo baciti po jedan tiket u kladionici". Uplatiš pedeset dinara, čisto iz zezanja. Imao sam 16 godina. Roditelji mi povećaju džeparac, ja povećam uloge. Dobijao sam, gubio, sve više ulazio u patološko kockanje. Počeo sam da igram rulet, tu je brža zarada, svaki minut možeš da dobiješ, u kladionici se malo duže čeka. Otac je vraćao tri-četiri puta moje kockarske dugove. Obrnuo sam možda i milion evra, ali kockar to ne primećuje. Dobijem nekoliko desetina hiljada evra, odem, kupim auto, već za dva sata ga prokockam. Svaki kockar ima neki izgovor – treba mi da kupim, da se izvučem, samo još ovaj put. I nema kraja. To ne primećuješ dok imaš blokadu mozga, koja te tera da ideš dalje. Ni ja nisam primećivao. Tek sad mi je jasno – veli Miljan. Dejan Stanković kaže da država nema nikakav plan za prevenciju i suzbijanje kockanja.
Granica sve niža
– Kladionice i kockarnice otvaraju se na samo tridesetak koraka od osnovnih i srednjih škola, tako da ne čudi što čak petina srednjoškolaca svakodnevno posećuje sportske kladionice. Nažalost, mladi ne znaju da kockanje nosi i velike šanse da osoba završi kao socijalni slučaj i da prokocka ono što je u porodici stvarano i čuvano generacijama. Zabrinjavajuće je što se starosna granica spušta i sve je veći broj mladih ljudi od 12 -13 godina koji kod nas dolaze u pratnji roditelja – priča Stanković. Istraživanje kaže da svaki peti čovek koji pokaže interesovanje za kockanje postaje patološki kockar.
– U momentu kada kockar počne da zapostavlja porodicu i izgubi posao, to je znak da je prerastao u patološkog kockara i da je bolestan. Oni se nikad sami ne obrate za pomoć, već ih porodica natera onda kada zapadnu u dugove – napominje Stanković.
SOS telefon
SOS telefon je non-stop dostupan. Svako se može javiti i besplatno potražiti pomoć na broj 063/78-61-530.
Svakodnevno se javljaju ljudi koji su na kockanje potrošili dosta para. Zovu i majke i supruge patoloških kockara. Bilo je i krajnje dramatičnih situacija, kada je u pitanju bio život. Kockari se javljaju uglavnom s pitanjem kako da vrate dugove.
Za izlečenje 80 odsto šansi
U fondu radi psihološka služba kao potpora ljudima koji su imali problema s kockanjem, a tu su i oni koji su prevazišli problem pa mogu da govore na osnovu ličnog iskustva. Jer iskustvo se ne može zameniti teorijom.
– Radi se individualno jer grupni rad nije dao dobre rezultate. U individualni rad uključena je delom i porodica. Program traje oko dva meseca i ne postoji šablon, već svaki klijent traži svoju šifru za rešenje problema. Patološko kockanje je mentalna bolest koja se najbrže širi u svetu – objašnjava Stanković. Procenat izlečenosti u "Hercu" zasad je negde oko 80 odsto. Oni koji su se izlečili danas žive normalnim životom, bez stresa, dugovanja i porodičnih problema uzrokovanih kockanjem.