POZNATI PO PIHTIJAMA I RENU

RUMENKA, selo udaljeno manje od deset kilometara od Novog Sada, poznato po pihtijama i nadaleko čuvenom ljutom renu, koji je jela austrijska nadvojvodtkinja Marija Terezija, danas broji oko 9.000 žitelja koji se uglavnom bave poljoprivredom, lovom i ribolovom. Značajnu ulogu, međutim, zauzima i fudbal. Naime, ogromna većina članova Saveta MZ, na čelu sa predsednikom Branislavom Popovićem, bivši su ili aktivni fudbaleri FK Jedinstvo, čiji je Popović i aktuelni predsednik.


- Upravo klub i fudbal su me motivisali da počnem da se bavim politikom, jer sam hteo nešto da uradim i pomognem razvoju sporta - objašnjava Popović.
Saša Stanković, sekretar Jedinstva, osnovanog 1932. godine, kaže da je klub trenutno u vrhu gradske lige, sa ambicijama da pređe u viši rang takmičenja.

Placevi

Problem sa kojim se suočavaju Rumenčani je što se sve manje meštana bavi poljoprivredom, koja je i glavni izvor prihoda. Pošto je mesto blizu Novog Sada, sve više privatnika kupuje zemlju neposredno pored Rumenke i na tim placevima gradi poslovne prostore. Tako polako nestaje obradivo zemljište.
Jedan od preostalih poljoprovrednika je Đorđe Veselinov, koji gaji pšenicu, kukuruz, soju, repu i čuveni rumenački ren.
- Samo nekoliko ljudi ima više od 70 hektara zemlje, jer mali je atar, ali uskoro možemo očekivati da svi ostavimo motiku i prodamo zemlju novim biznismenima - kaže Veselinov. - Pitam se samo šta ćemo jesti ako svi samo sede u kancelarijama i prodaju nešto.
Rumenčani se gotovo cele godine pripremaju za centralni događaj - pihtijadu. Sedmo po redu, a treće međunarodno, takmičenje će biti održano početkom februara. U kazanu od 1.000 litara će biti skuvane pihtije, koje će organizatori poslužiti u tepsiji dugačkoj 18,5 metara. Za to je potrebno oko 600 kilograma mesa.

Kulinari

Nada Nikolić, učesnica Pihtijade, priča kako se priprema popularno jelo:
- Papci, nogice i ostalo meso prvo moraju
da odstoje 24 časa u hladnoj vodi, zatim se sve sitno isecka, potom stavi u lonac, a moj ima 14 litara, gde masa mora da vri sve dok ne ispari voda, odnosno od pet do sedam sati. Kada se završi sa kuvanjem od začina se dodaje samo biber u zrnu.
Uz pihtije Rumenčani su ponosni i na ren. Iako uzgajaju, kako kažu najbolji ren, niko od poljoprivrednika ga ne prodaje već svi u baštama gaje samo za sopstvene potrebe.
- Naš ren je vrhunski, jer je zemlja jako dobra za uzgajanje te biljke - objašnjava poljoprivrednik Tomislav Negru. - Da smo najbolji potvrđuje i činjenica da je i Marija Terezija jela upravo naš ren.
Selo Rumenka u pisanim izvorima prvi put se pominje u povelji Bele IV, kojom je i to mesto, pored drugih, 24. jula 1237. godine kralj poklonio cisterciskoj opatiji Belakut u Petrovaradinu. Tom vlastelinstvu je pripadalo do Mohačke bitke 1526. godine, a kad su Turci zavladali bilo je u sastavu segedinskog sandžaka.
Posle Prvog svetskog rata 1922. selo je dobilo ime - Rumenka. Za vreme okupacije vraćen je mađarski naziv, a krajem 1944. ponovo je vraćeno staro ime. Sadašnje ime selo je dobilo tako što je prevden mađarski naziv "piroš" - crveno. Meštani su modifikovali taj prevod i selo krstili - Rumenka. Ovde pored Srba i Mađara žive i Hrvati, Rusini, Slovaci...
U Rumenki se nalaze pravoslavna i reformatska crkva.

LOVCI
DUŠAN Kolarski je 12 godina bio predsednik lovačkog društva "Rumenka", koje je formirano pre više od 90 godina. Trenutno se gradi novi lovački dom, tako da će 58 ljubitelja lova imati mesto za druženje. U Rumenci od divljači ima zečeva, fazana i jarebica, a najviše ima srneće divljači.

ŠKOLA NA DVA JEZIKA
SVETISLAV Kozarov, direktor Osnovne škole "Sveti Sava", kaže da trenutno 505 učenika pohađa nastavu.
- Škola datira iz 1756. i jedna je od najstarijih u Vojvodini i Srbiji. Nastava se odvija na srpskom i mađarskom jeziku. Uskoro će biti završena i fiskulturna sala.