Autor fotografija: Mladen Đajić



Rumenka i njene pihtije
19. januar 2009. | 15:41
Izvor:Radio-televizija Vojvodine


RUMENKA - Rumenka je poznata po pihtijama i nadaleko čuvenom ljutom renu, koji je jela austrijska nadvojvotkinja Marija Terezija.

Rumenčani se gotovo cele godine pripremaju za centralni događaj - pihtijadu. Sedmo po redu, a treće međunarodno, takmičenje će biti održano početkom februara.

U kazanu od 1.000 litara će biti skuvane pihtije, koje će organizatori poslužiti u tepsiji dugačkoj 18,5 metara. Za to je potrebno oko 600 kilograma mesa.

"Papci, nogice i ostalo meso prvo moraju da odstoje 24 časa u hladnoj vodi, zatim se sve sitno isecka, potom stavi u lonac, a moj ima 14 litara, gde masa mora da vri sve dok ne ispari voda, odnosno od pet do sedam sati. Kada se završi sa kuvanjem od začina se dodaje samo biber u zrnu", priča Nada Nikolić, učesnica Pihtijade, kako se priprema popularno jelo.

Ren

Uz pihtije Rumenčani su ponosni i na ren. Iako uzgajaju, kako kažu najbolji ren, niko od poljoprivrednika ga ne prodaje već svi u baštama gaje samo za sopstvene potrebe.

"Naš ren je vrhunski, jer je zemlja jako dobra za uzgajanje te biljke. Koliko je dobar govori i to da je carica marija Terezija jela naš ren", objašnjava poljoprivrednik Tomislav Negru.

Sve manje zemlje za obradu

Problem sa kojim se suočavaju Rumenčani je što se sve manje meštana bavi poljoprivredom, koja je i glavni izvor prihoda. Pošto je mesto blizu Novog Sada, sve više privatnika kupuje zemlju neposredno pored Rumenke i na tim placevima gradi poslovne prostore. Tako polako nestaje obradivo zemljište.

Jedan od preostalih poljoprovrednika je Đorđe Veselinov, koji gaji pšenicu, kukuruz, soju, repu i čuveni rumenački ren.

"Samo nekoliko ljudi ima više od 70 hektara zemlje, jer mali je atar, ali uskoro možemo očekivati da svi ostavimo motiku i prodamo zemlju novim biznismenima", kaže Veselinov.

Novi lovački dom

Dušan Kolarski je 12 godina bio predsednik lovačkog društva "Rumenka", koje je formirano pre više od 90 godina. Trenutno se gradi novi lovački dom, tako da će 58 ljubitelja lova imati mesto za druženje.

U Rumenci od divljači ima zečeva, fazana i jarebica, a najviše ima srneće divljači.

Kratko kroz istoriju

Selo Rumenka u pisanim izvorima prvi put se pominje u povelji Bele Četvrtog, kojom je i to mesto, pored drugih, 24. jula 1237. godine kralj poklonio cisterciskoj opatiji Belakut u Petrovaradinu. Tom vlastelinstvu je pripadalo do Mohačke bitke 1526. godine, a kad su Turci zavladali bilo je u sastavu segedinskog sandžaka.

Posle Prvog svetskog rata 1922. selo je dobilo ime - Rumenka. Za vreme okupacije vraćen je mađarski naziv, a krajem 1944. ponovo je vraćeno staro ime.

Bivša piroška

Sadašnje ime selo je dobilo tako što je prevden mađarski naziv "piroš" - crveno. Meštani su modifikovali taj prevod i selo krstili kao Rumenka.

Ovde pored Srba i Mađara žive i Hrvati, Rusini, Slovaci. U Rumenki se nalaze pravoslavna i reformatska crkva. Danas broji oko 9.000 žitelja koji se uglavnom bave poljoprivredom, lovom i ribolovom.

Mladene, hvala ti za fotografije!
Lepo je znati da u našem selu još uvek ima entuzijasta spremnih da pruže svoj nesebični doprinos za opšte dobro. Ovim putem bih želeo sve da ih pozdravim, te im poželim da smognu snage i istaraju na tom putu
SVAKA ČAST RUMENČANI!

ps... meni preostaje jedino da žalim što nisam bio prisutan.

Svaka cast onome koje oziveo ovu manifestasiju u Rumensi.
steta sto u to vreme nisam tu
zato fala i sa moje strane za ove lepe slike